Априорни критеријум оцењивања заснива се на унапред утврђеним нормама. Овај критеријум има позитивна обележја, јер се њиме могу мерити ниво знања и способности сваког појединца и може бити и у функцији поузданије професионалне промоције. Друштвена оправданост оваквог критеријума је велика. Међутим, тешкоћа је у томе што оваквог критеријума практично нема. Сваки наставник формира свој индивидуални критеријум за поједине оцене из скале које се у школском систему примењује (код нас се примењују петостепена скала 1-5).
Постоје многи покушаји да се утврде нормативи за сваку оцену полазећи од специфичности дидактичко-логичке структуре садржаја појединих наставних дисциплина. Поједини просветни органи су покушали да правилником или упутством утврде који ниво знања треба ученици да покажу за поједине оцене из скале 1-5. То би био норматив за примену априорног критеријума. Такве нормативе за априорни критеријум предлаже и Ђорђе Лекић. Овде их наводимо:
Група | Елементи оцењивања знања | Оцена |
1.1. | Непознавање чињеница и операција (ћутање и неучествовање у раду) |
|
2. | Погрешно интерпретирање и нетачно поступање (нагађање у излагању и поступању) | недовољан (1) |
2.3. | Произвољно излагање и поступање (излагање и поступање без реда). |
|
4. | Обична репродукција (доследно копирање излагања у раду) | довољан (2) |
3.5. | Описивање (проналажење адекватних израза) |
|
6. | Дефинисање (прецизно, логично формулисање) | добар (3) |
4.7. | Објашњавање (јасно, да постане разговетно) |
|
8. | Упоређивање (проналажење сличног у различитом и различитог у сличном) | врло добар (4) |
5.9. | Реконструкција (прерада првобитне концепције и слободно логично интерпретирање) |
|
10. | Интеграција емпиријских и наставних података (стварање система знања, умења и навика) | одличан (5) |
Наведене норме за поједине оцене су општијег карактера. Не полази се од природе и од специфичне дидактичко-логичке структуре градива појединих наставних предмета. Наравно, придржавање и оваквих уопштених захтева допринело би смањењу неповољног дејства неких субјективних фактора на ваљаност школског оцењивања. Међутим, овакве норме априорног критеријума оцењивања, не могу, у довољној мери, бити у функцији уједначавања критеријума оцењивања. Зато се прибегава дефинисању диференцираних норматива априорног критеријума оцењивања који полазе од специфичне дидактичко-логичке структуре градива и од стандарда до којих се дошло истраживањем појединих феномена (брзине читања и слично).
Норме и стандарди оцењивања матерњег језика у I разреду Критериј за оцењивање брзине читања I разреду
Оцена из скале | Опис норми -стандарда оцењивања |
Оцена пет (5) | - У првом разреду, у ú полугодишту, правилно чита, ишчитава по слоговима, а у úú полугодишту чита целе речи, а тешке речи ишчитава по слоговима, разговетно изговара гласове, поуздано зна текст рецитација и рецитује изражајно |
Оцена четири (4) | -Има 1-2 грешке у читању. |
- У рецитовању чини 1-2 инверзије речи, али то увиђа и са лакоћом исправља. | |
Оцена три (3) | - Чита испрекидано, недовољно изражајно, има до пет грешака које се састоје у изостављању или мењању места гласова, слогова речи, не прави паузе међу речима; недовољно познаје рецитације, учене причице и сл. |
Оцена два (2) | - Све речи чита испрекидано, не уме да ишчитава, чини више од 4 грубе грешке; не зна већи део текста, прича или рецитације коју треба да казује напамет. |
Оцена један (1) | - Лоше изговара већи део речи или уопште не уме да прочита задани текст; не зна текст који треба да преприча или рецитације коју треба да казује напамет. |
Критериј за оцењивање брзине читања I разред
Оцена | Број прочитаних речи у минути од-до |
Оцена (5) | 40-35 |
Оцена (4) | 30-25 |
Оцена (3) | 25-20 |
Оцена (2) | 20-15 |
Оцена (1) | мање од 15 |
Норме и стандарди за оцењивање правописних и граматичких знања
Врста писм. задатка | Обим речи на крају | Оцена | Опис норматива-стандарда | |
I полуг. | II полуг. | |||
Диктат | 20-25 речи | 30-40 речи | (5) | - Нема ортографских грешака и исправљања у тексту |
- Реченице написане чисто (облик слова и повезаности) | ||||
(4) | - Начињено више од 1-2 ортографске грешке, направљено 2-3 исправке речи у различитим правописним правилима (велико слово, тачка) | |||
(3) | - Учињено 3-5 ортографских грешака | |||
- Учињено више од 3 исправке | ||||
- Текст написан аљкаво са више деформација слова | ||||
(2) | - Има више од 5 ортографски грешака | |||
- Рад написан аљкаво | ||||
- Облици слова нису исправни, деформисани | ||||
(1) | - Учињено више од 8 ортографских грешака |
Објашњење: не узимају се у обзир грешке у правилима која нису претходно учена; понављање грешке не сматра се новом грешком, два пута написана иста реч у реченици не сматра се грешком.
Примери норматива за априорни критериј у настави математике
Као и у сваком предмету, и у настави математике могу бити сачињени нормативи за примену априорног критерија оцењивања полазећи од посебне дидактичко-логичке структуре градива (посебни за аритметику, геометрију, за оцењивање писмених вежби и радова и сл.). Овде ћемо навести неке примере норматива који се могу применити за оцењивање знања и способности из овог наставног предмета у различитим разредима:
Оцена из скале | Опис норматива-стандарда |
Оцена (5) | -Даје потпуне и исправне одговоре на постављена питања (разуме и уме да објасни правило, поступак и сл.) |
-Исправно обавља рачунске операције | |
-Самостално решава задатке и зна да објасни поступак | |
-Тачно препознаје и именује геометријске слике и њихове елементе | |
Оцена (4) | -Даје потпуне и исправне одговоре на постављена питања с тим што прави мање грешке у формулисању или код образлагања математичких операција |
-При решавању задатака није најпрецизнији у објашњавању поступака, доказивању резултата, операцијама које обавља | |
-Чини ређе грешке и конструисању геометријских фигура | |
-Све грешке самостално исправља уз минималну помоћ и подсећање наставника | |
Оцена (3) | -Већину задатака правилно решава, али за решене задатке не уме да објасни поступак |
-Прави грешке код појединих операција у извођењу поступака решавања задатака | |
-Уз помоћ наставника решава задатке | |
Оцена (2) | -Показује незнање већег дела градива |
-Не може исправно да реши задатке и пружи објашњење поступка чак и уз помоћ наставника | |
Оцена (1) | - Показује потпуно непознавање наставног градива |
Нормативи и стандарди априорног критерија за оцењивање писмених контролних задатака из математике
Сматра се да истоврсни или комбиновани контролни задаци треба да буду тако димензионирани да, у првом полугодишту, ученике првог разреда ангажују до 20 минута, другог разреда до 35, а трећег и четвртог разреда 35-40 минута. Приликом оцењивања писмених задатака потребно је претходно дефинисати шта се сматра грубом, великом а шта мањом грешком. Великим (грубим) грешкама се могу сматрати: нетачно извођење математичких операција, неправилно решавање једначина и неједначина, неправилан избор бројчаних података. Мањим грешкама се могу сматрати: нерационални поступци при решавању задатака, изостављање назива операција, нетачно преписивање бројчаних података или знакова математичких операција код тачног решења задатака.
Оцена из скале | Нормативи-стандарди |
Оцена (5) | -Цео задатак урађен без грешке |
Оцена (4) | -Постоји 1-2 мање грешке |
Оцена (3) | - У задатку постоје 2-3 грубе и 2-3 мање грешке |
Оцена (2) | - У задатку је учињено више од 5 грубих грешака |
Оцена (1) | -Није урадио задатке или су решења и операције погрешили |
Слично наведеним примерима, могу се дефинисати нормативи и стандарди априорног критерија и за све остале наставне предмете који полазе од специфичне дидактичко-логичке структуре њиховог градива. Код утврђивања норматива априорног критерија, могуће је поћи и од броја задатака које ученици треба да реше. Ако, на пример, од три задатка ученик све реши исправно, добија оцену пет, ако реши два задатка, добија оцену врло добар, итд. С обзиром на то да нема прописаних норматива и стандарда за примену априорног критерија, остаје потреба да сваки наставник разради ове критерије, односно утврди нормативе којих би се придржавао у циљу објективизације оцењивања. Придржавањем ових критерија елиминисале би се грешке због познатог неповољног дејства фактора о којима смо напред говорили (хало-ефекат, лична једначина наставника, грешка контраста и слично). Априорни критериј, и под претпоставком да постоје сачињени нормативи којима се објективизира његова примена, има и неке недостатке. Оцењивање је својеврсно мерење. Мерење је упоређивање двеју величина од којих се једна узима за јединицу мерења. Могло би се узети да су јединице код априорног критерија норме, стандарди које су поједине друштвене институције дефинисале. Међутим, ови нормативи и стандарди су ипак општег карактера, па се њима мери успех ученика без обзира на услове у којима се одвија наставни рад (неопремљеност школе, лошије решена кадровска питања школе у односу на школе које су то оптимално решиле и сл.). Ученици, наравно, нису криви што живе у заосталим срединама, што се њихов рад одвија у неповољним дидактичко-техничким и кадровским условима. Због тога, објективно, нису у могућности постићи успех као ученици у развијеним градовима и школама са повољнијим условима. Пошто је оцењивање (мерење) једна врста упоређивања, исправније је, са овог становишта, упоређивати знања међу ученицима исте школе јер раде у истим или сличним условима.