Пошто је у нашој литератури мање писано о есеј тестовима, укратко ћемо истаћи неке њихове битније карактеристике. Неке аспекте комплекснијих постигнућа ученика није могуће мерити применом стандардизованих или не­формалних тестова знања. То се, у првом реду, односи на оне феномене о којима ученици треба да организују или изразе своје мисли, да интегришу одређене идеје и аргументе, да разраде и решавају неке проблеме, да доказују или оповргавају поједине доказе. Тамо где треба изразити већу слободу одговора примереније је користити есеј тестове. Битна карактеристика есеј питања је слобода одговора ученика. Есеј тест, у првом реду, треба користити при мерењу оних знања која се не могу мерити тестовима у којима су питања објек­тивног типа.

Питања у есеј-тесту могу бити:

• са краћим рестриктивним одговором и
• са проширеним одговором.

Основне одлике

Битна разлика између тестова са питањима отвореног и затвореног типа и есеј теста је у томе што је први више заснован на мерењу знања пре­познавањем док се друга врста (есеј тестови) заснива на мерењу способности селекције, организације, инте­грације чињеница, генерализације и на процени идеја и доказа. То се може изразити и следећим прегледом обележја (вредности).

Препознавање

• односа узрок-последица
• примене принципа
• ваљаности понуђених аргумената
• одрживих хипотеза
• важећих закључака
• адекватности поступака и техника

Битна обележја-вредности Есеј теста са скраћеним рестриктивним одговором

Заснива се на способностима ученика да оцене:

• однос узрок
• последица
• објасне примену принципа
• изнесу релевантне аргументе
• формулишу одрживе хипотезе
• формулишу важеће закључке
• провере и потврде могуће претпоставке
• објасне методе и поступке
• и дају друге одговоре који се заснивају на способностима издвајања, објашњавања, документовања, упоређивања, и сл.

Битна обележја-вредности Есеј теста са проширеним одговором

Сличан је претходном с тим што се тражи виши ниво познавања материје. Ученици треба да изразе и организују идеје, интегришу знања, да на основу стечених знања конструишу одређена решења, облике, да процене вредност неких идеја и томе слично. Овим тестом се мере продуктивна знања.

Захтеви за састављање есеј теста

Комплексније мерење остварених резултата у учењу применом есеј теста, у првом реду, зависи од формулисаног есеј питања. То, наравно, важи и за састављање свих других тест питања. Есеј питања састављају се за испитивање резултата учења који се не могу довољно поуздано и обухватно мерити тестовима са задацима објективног типа и за садржаје који се не могу егзактније средити у виду фреквенција и других квантитативних показатеља. У оним садржајима где поједине вредности нису једнаке најпримереније је коришћење есеј тестова.

Есеј питања не смеју се формулисати на брзину. Она морају да буду промишљена, селективна, јасна и пре­цизна, ни преширока ни преуска. Морају бити брижљиво конструисана тако да се њима акцентују одређени аспекти понашања и измере жеље и резултати учења. Много је лакше, наравно, формулисати питања са скраћеним, рестриктивним одговором него питања са проширеним есеј одговорима. У питањима са опширним одговором екстремна слобода отежава вред­новање. Та се потешкоћа може превазићи назнаком ос­нове по којој ће се процењивати одговор.

Од квалитета питања зависи комплексност и поузданост мерења резултата учења. Слаба је вари­јанта, на пример, ако ученицима поставимо питање: зашто се птице селе? Много је боље ако ово питање поставимо у следећој форми: наведите три битне хипо­тезе које би могле да објасне зашто се птице у јесен селе на југ.

Други облик постављеног питања јасно указује ученицима која се форма одговора од њих очекује. Уједно, овакво формулисано питање подразумева ученикове способности да формулише одрживе хипо­тезе и прихватљиве доказе. Оно омогућава прецизније вредновање и вођење резултата учења ученика.

Превише ограничена, рестриктивна питања биће мање ефикасна за мерење способности селекције, ор­ганизовања и интегрисања појединих идеја. Есеј питања са проширеним одговором крију опасности које смо напред коментарисали, а њих је могуће превазићи навођењем изричитих смерница ученицима какав се одговор тражи.

Захтеви за контролисање питања у есеј тесту. Есеј питања, у погледу форме и садржаја, зависна су од ди­дактичко-логичке структуре градива одређеног пред­мета. Есеј тест, како истиче Бењамин Блум, је погод­нији за испитивања ученичких постигнућа у настави друштвених предмета. Путем есеј теста је могуће успешније проценити способности ученика да ор­ганизују, систематизују и уопште своја знања.

Од формулације есеј питања, у првом реду, зависи усмеравање ученика да саопшти комплетан одговор. Она могу бити сасвим специфична или сасвим уопштена. Општа питања треба рашчланити на спе­цифична како би се у одговорима открила дубина познавања материје, испољио интензитет знања.

Уопштено се може поставити есеј питање: Анализа песме Деда и унук. Међутим, овако уопштено есеј питање могуће је рашчланити на следећа специфична питања:

• језичке и стилске одлике песме, 
• сатирични елементи у песми, 
• емоционално-рефлексивни тон песме.

Кроз рашчлањавање уопштено постављеног есеј питања могуће је, у већем степену, мерити ниво знања, могућност уочавања, интерпретације, а све то допри­носи објективности оцењивања. Сваки од специфичних захтева могуће је изразити бројем бодова, ради објек­тивнијег оцењивања, на пример: језичко-стилске од­лике песме -до 15 бодова.

Есеј питања могу бити различитог типа.

Есеј питања имају предности у односу на питања об­јективног типа, а те предности се испољавају у следећем:

• ученик има више могућности да испољи и при­мени своја знања,
• има више могућности и слободе да организује материјал, чињенице, да их графички прикаже,
• ученик може да изнесе своја оригинална решења, идеје, да постави нове хипотезе.

Недостаци есеј-теста, у првом реду, се своде на отежане могућности вредновања. Овај тест тражи више времена за читање, кодирање одговора и вредновање.