Pošto je u našoj literaturi manje pisano o esej testovima, ukratko ćemo istaći neke njihove bitnije karakteristike. Neke aspekte kompleksnijih postignuća učenika nije moguće meriti primenom standardizovanih ili ne­formalnih testova znanja. To se, u prvom redu, odnosi na one fenomene o kojima učenici treba da organizuju ili izraze svoje misli, da integrišu određene ideje i argumente, da razrade i rešavaju neke probleme, da dokazuju ili opovrgavaju pojedine dokaze. Tamo gde treba izraziti veću slobodu odgovora primerenije je koristiti esej testove. Bitna karakteristika esej pitanja je sloboda odgovora učenika. Esej test, u prvom redu, treba koristiti pri merenju onih znanja koja se ne mogu meriti testovima u kojima su pitanja objek­tivnog tipa.

Pitanja u esej-testu mogu biti:

• sa kraćim restriktivnim odgovorom i
• sa proširenim odgovorom.

Osnovne odlike

Bitna razlika između testova sa pitanjima otvorenog i zatvorenog tipa i esej testa je u tome što je prvi više zasnovan na merenju znanja pre­poznavanjem dok se druga vrsta (esej testovi) zasniva na merenju sposobnosti selekcije, organizacije, inte­gracije činjenica, generalizacije i na proceni ideja i dokaza. To se može izraziti i sledećim pregledom obeležja (vrednosti).

Prepoznavanje

• odnosa uzrok-posledica
• primene principa
• valjanosti ponuđenih argumenata
• održivih hipoteza
• važećih zaključaka
• adekvatnosti postupaka i tehnika

Bitna obeležja-vrednosti Esej testa sa skraćenim restriktivnim odgovorom

Zasniva se na sposobnostima učenika da ocene:

• odnos uzrok
• posledica
• objasne primenu principa
• iznesu relevantne argumente
• formulišu održive hipoteze
• formulišu važeće zaključke
• provere i potvrde moguće pretpostavke
• objasne metode i postupke
• i daju druge odgovore koji se zasnivaju na sposobnostima izdvajanja, objašnjavanja, dokumentovanja, upoređivanja, i sl.

Bitna obeležja-vrednosti Esej testa sa proširenim odgovorom

Sličan je prethodnom s tim što se traži viši nivo poznavanja materije. Učenici treba da izraze i organizuju ideje, integrišu znanja, da na osnovu stečenih znanja konstruišu određena rešenja, oblike, da procene vrednost nekih ideja i tome slično. Ovim testom se mere produktivna znanja.

Zahtevi za sastavljanje esej testa

Kompleksnije merenje ostvarenih rezultata u učenju primenom esej testa, u prvom redu, zavisi od formulisanog esej pitanja. To, naravno, važi i za sastavljanje svih drugih test pitanja. Esej pitanja sastavljaju se za ispitivanje rezultata učenja koji se ne mogu dovoljno pouzdano i obuhvatno meriti testovima sa zadacima objektivnog tipa i za sadržaje koji se ne mogu egzaktnije srediti u vidu frekvencija i drugih kvantitativnih pokazatelja. U onim sadržajima gde pojedine vrednosti nisu jednake najprimerenije je korišćenje esej testova.

Esej pitanja ne smeju se formulisati na brzinu. Ona moraju da budu promišljena, selektivna, jasna i pre­cizna, ni preširoka ni preuska. Moraju biti brižljivo konstruisana tako da se njima akcentuju određeni aspekti ponašanja i izmere želje i rezultati učenja. Mnogo je lakše, naravno, formulisati pitanja sa skraćenim, restriktivnim odgovorom nego pitanja sa proširenim esej odgovorima. U pitanjima sa opširnim odgovorom ekstremna sloboda otežava vred­novanje. Ta se poteškoća može prevazići naznakom os­nove po kojoj će se procenjivati odgovor.

Od kvaliteta pitanja zavisi kompleksnost i pouzdanost merenja rezultata učenja. Slaba je vari­janta, na primer, ako učenicima postavimo pitanje: zašto se ptice sele? Mnogo je bolje ako ovo pitanje postavimo u sledećoj formi: navedite tri bitne hipo­teze koje bi mogle da objasne zašto se ptice u jesen sele na jug.

Drugi oblik postavljenog pitanja jasno ukazuje učenicima koja se forma odgovora od njih očekuje. Ujedno, ovakvo formulisano pitanje podrazumeva učenikove sposobnosti da formuliše održive hipo­teze i prihvatljive dokaze. Ono omogućava preciznije vrednovanje i vođenje rezultata učenja učenika.

Previše ograničena, restriktivna pitanja biće manje efikasna za merenje sposobnosti selekcije, or­ganizovanja i integrisanja pojedinih ideja. Esej pitanja sa proširenim odgovorom kriju opasnosti koje smo napred komentarisali, a njih je moguće prevazići navođenjem izričitih smernica učenicima kakav se odgovor traži.

Zahtevi za kontrolisanje pitanja u esej testu. Esej pitanja, u pogledu forme i sadržaja, zavisna su od di­daktičko-logičke strukture gradiva određenog pred­meta. Esej test, kako ističe Benjamin Blum, je pogod­niji za ispitivanja učeničkih postignuća u nastavi društvenih predmeta. Putem esej testa je moguće uspešnije proceniti sposobnosti učenika da or­ganizuju, sistematizuju i uopšte svoja znanja.

Od formulacije esej pitanja, u prvom redu, zavisi usmeravanje učenika da saopšti kompletan odgovor. Ona mogu biti sasvim specifična ili sasvim uopštena. Opšta pitanja treba raščlaniti na spe­cifična kako bi se u odgovorima otkrila dubina poznavanja materije, ispoljio intenzitet znanja.

Uopšteno se može postaviti esej pitanje: Analiza pesme Deda i unuk. Međutim, ovako uopšteno esej pitanje moguće je raščlaniti na sledeća specifična pitanja:

• jezičke i stilske odlike pesme, 
• satirični elementi u pesmi, 
• emocionalno-refleksivni ton pesme.

Kroz raščlanjavanje uopšteno postavljenog esej pitanja moguće je, u većem stepenu, meriti nivo znanja, mogućnost uočavanja, interpretacije, a sve to dopri­nosi objektivnosti ocenjivanja. Svaki od specifičnih zahteva moguće je izraziti brojem bodova, radi objek­tivnijeg ocenjivanja, na primer: jezičko-stilske od­like pesme -do 15 bodova.

Esej pitanja mogu biti različitog tipa.

Esej pitanja imaju prednosti u odnosu na pitanja ob­jektivnog tipa, a te prednosti se ispoljavaju u sledećem:

• učenik ima više mogućnosti da ispolji i pri­meni svoja znanja,
• ima više mogućnosti i slobode da organizuje materijal, činjenice, da ih grafički prikaže,
• učenik može da iznese svoja originalna rešenja, ideje, da postavi nove hipoteze.

Nedostaci esej-testa, u prvom redu, se svode na otežane mogućnosti vrednovanja. Ovaj test traži više vremena za čitanje, kodiranje odgovora i vrednovanje.